Krajputaši

 

Nadgrobni spomenici i krajputaši predstavljaju u Dragačevu posebnu turističku atrakciju, jer se na ovom prostoru nalaze posebno zanimljivi, retki  neobični posmrtni belezi. Interesantno je da ima primeraka izuzetne visne, čak

preko tri metra. Krajputaši su svojevrsna dela seoskih neimara. To su uglavnom spomenici, podignuti poginulim u ratovima (1876-1878, posebno 1912-1918.  godine). Podizani su po selima, u crkvenim portama, na raskrsnicama, pokraj puteva-otuda i naziv krajputaši. Osim narodnog neimarstva, krajputaši s potresnim tekstovima i ornamentima predstavljaju ratnu hroniku, ''kamene knjige'' s malo poznatim istorijskim podacima. Na nadgrobnim spomenicima i krajputašima skreću pažnju epitafi sa duhovitim ili tužnim porukama i izrekama, često u stihovima-nadahnutim pravim narodnim rečima govori se u njima o uzrocima smrti, ratovima, ljubavi, zanimanju i karakteru pokojnika. Na spomenicima dominiraju odabrane boje i ornamenti. To je umetnost na kamenu. Ornamenti simbolizuju zanimanje pokojnika: preslica-preljama, frula-momcima, cvet-devojkama, puška-ratnicima, truba-trubačima..

 

O Krajputašima govori i Nikola Nika Stojić u svojoj knjizi "Kameni dozivi"

"... Među starim biljezima nalaze se i oni podignuti u spomen trubača. Zapažaju se po simbolima trube i doboša. Zapisi kazuju da su svi bili ratoborci za veru i slobodu. Najstariji su iz vremena Javorskog, balkanskih i Prvog svetskog rata. Leže međy onima koje su trubom i dobošem u pobedonosne okršaje vodili da slobodu junaštvom zadobiju. Većina trubača bili su obični borci. Samo je Sreten Jeri­nić i do narednika dogurao. Preživeli trubači vraćali su se u svoja sela kao isluženi ratnici. Sa sobom su donosili islužene trube i doboše. Vremenom na njima zasviraše narodne pesme i sitna kola. Tako truba yđe u narod - u njegovo srce i dušu. Oglasi se na rođenjima i krštenjima, krovovima novih kuća, ispraćajima u vojsku, svadbama i drugim godetima, seoskim saborima - pa i pogrebima.

Zapisi na njihovim spomenicima danas su gotovo nečitki. Ljudski nemar, olujine, mrazevi, trnje i travuljine učinili su cvoje. Srećom na vreme su ih iščitali i zapisali: Branko V. Radičević, Radojko Nikolić, Radovan M. Marinković i Nika Nikola Stojić, pa ih od zaborava sačuvaše. (Danas to po svojim selima rade novi zapisivači.)

 Među najstarije spomenike ove vrste spadaju oni koji svedoče o Urošu Rakićeviću iz Guberevaca, Čedomiru Nedoviću i Matiji Mirkoviću iz Rtara, Božidaru Vuloviću iz Guberevaca, Sretenu Jeriniću iz Goračića, Mihailu Jeremiću, Petru Davidoviću iz Lisica, Milunu Sinđeliću iz Lise i dobošaru Milisavu Milinkoviću iz Lučana..."

 

Oј Србијо отаџбино

Док у мени траја моћ

Јa те браник дaн u ноћ.

/Лисице/

 

 

 

ŠTA JE LICE SNOVALICE?

ČISTA ZEMLJA, ČISTA VODA
ČISTO NEBO, PLAVO LICE
SVAKA TRAVKA PESMU PEVA
- TO JE LICE SNOVALICE –

KUDA KROČIŠ MIROM MIRI
I PESMOM SE GLASE PTICE
VAZDUHOM SE PLUĆA PUNE
- TO JE LICE SNOVALICE –

NIGDE NIJE KAO OVDE
ZA DAN KLIJA ZRNO KLICE
JAZUK OVDE DA NE BUDEŠ
- TO JE LICE SNOVALICE –

DONJI DUBAC OVDE PEVA
PLASTE VILA DRŽALICE
SVE JE RUŽOM OGRAĐENO
- TO JE LICE SNOVALICE –

VAKAT JE ZA RAZBIBRIGU
NA RAZBOJU SLOŽNE ŽICE
GOVOR CENE PO MUDRINI
- TO JE LICE SNOVALICE –

JABUKA SE VETRU MOLI
I OKREĆE NJEMU LICE
ODNESI ME NA DOLAMI
DO DUBAČKE SNOVALICE

D.B.
Članovi : 7
Sadržaj : 35
Linkovi : 6
Broj pregleda članka : 161751
Imamo 9 gostiju na mreži